Ljubičasta boja nikada nije predstavljala kraljevstvo, carstvo ili državu. Dakle, šta nije u redu sa ljubičastom koja je danas veoma popularna?
Odgovor je jednostavan – ljubičasta je bila previše skupa do 1800. godine. Shodno tome, često je bila povezivana sa vlašću, moći i bogatstvom. Čak je kraljica Elizabeta I zabranila svima, osim bliskim članovima kraljevske porodice, da nose ovu boju.
Ljubičasta je bila izuzetno cijenjena zbog toga što je bila rijetka. Originalna ljubičasta je dobijana od malog morskog puža koji se jedino mogao naći na područiju današnjeg Libana. I ne samo da je bilo teško doći do boje, nego je bilo potrebno oko 10.000 morskih puževa da bi se napravio jedan gram ljubičaste. Iz tog razloga, samo su bogataši i kraljevske porodice mogle da priušte sebi ovu stvari u ljubičastoj boji.
Takođe, ljubičasta je nerijetko predstavljala duhovnost i svetost jer su drevni vladari koji su je nosili bili smatrani za božanstva ili Božije izaslanike na zemlji.
Međutim, ponekad je ova boja bila skupa čak i za one najbogatije. Rimski vladar Aurelije, koji je vladao u trećem vijeku, nije dozvoljavao svojoj ženi da kupuje šalove i ogrtače bojene ljubičastom bojom jer ga je to zadovoljstvo koštalo tri puta njegove težine u zlatu. Po nekim računicama, 350 g ljubičaste boje koštalo je kao tri gomile zlata, što bi danas bilo približno cifri od 56 hiljada dolara.
Čak ni najbogatije zemlje nisu mogle da priušte da imaju ovu boju na zastavi.
Dostupnost ljubičaste počela je oko 1856. godine, kada je osamnaestogodišnji engleski hemičar Vilijam Henri Prkin slučajno napravio sintetičku ljubičastu boju dok je pokušavao da napravi lijek za malariju.
Od tog trenutka je krenula masovna proizvodnja ljubičaste tkanine i oni kraljevske krvi više nisu vrednovali ovu boju. Iz tog razloga, danas se može naći na nekim od zastava nastalih tek nakon 1900-tih godina.
